Прскаш отровом? Браво домаћине! Трујеш и своју и туђу децу.
Нико не прска из злобе — прска се јер је брзо и јефтино. Али ево шта тачно ради тај млаз, и како се ради безбедно — или без њега.
30 секунди. Без регистрације.
Глифосат, најпродаванији неселективни хербицид на свету, Међународна агенција за истраживање рака (IARC) при СЗО сврстала је 2015. у групу 2А — „вероватно канцероген за људе“. У Србији се купује слободно, без обуке и дозволе, за разлику од дела ЕУ (Nova ekonomija, 2021). Највећи ризик носе управо они који га сами рукују — домаћини.
Зашто ово трује
Средина
Неселективни хербицид „спаљује“ сву зелен, а онда се спира у земљиште и подземне воде — исте оне из којих се пуне бунари. Уништава корисне инсекте (укључујући пчеле у ланцу), микрофлору земљишта и природну равнотежу баште коју би требало да штити.
Здравље
IARC (СЗО) је 2015. глифосат класификовала као „вероватно канцероген за људе“ (група 2А). Симптоми директне изложености: иритација очију и коже, мучнина, главобоља, отежано дисање. Највише су изложени они који прскају без заштите — и свако ко се затекне низ ветар, а деца пре свих.
| Лоша пракса | Последица |
|---|---|
| Прскање по ветру или пред кишу | Отров носи у комшијско двориште и спира у бунаре — промашио си коров, погодио људе |
| Прскање поред дечјег игралишта, баште, воћњака | Остаци на трави и плодовима које деца дирају и једу |
| Руковање без рукавица, маске и заштите | Иритација коже и очију, мучнина; дугорочно — озбиљнији ризици (IARC 2A) |
| „Дај 20 литара“ — куповина и употреба без обуке | Предозирање: више отрова у земљи и води, а ништа бољи учинак |
Шта уместо тога — 3 корака
- Где год може — механички: чупање, окопавање, малчирање (слама, кора, картон). За стазе и бетон: кључала вода или сирће.
- Ако мораш да прскаш: циљано на биљку (не „тепихом“), по мирном времену, никад по ветру ни пред кишу, и никад поред деце, бунара и игралишта.
- Обавезна заштита: рукавице, маска, дуги рукави. После прскања — руке и одећа одмах на прање, а на третирану површину не пуштај децу ни животиње.
А шта ако немаш другу опцију?
Некад препрека није навика него околност — нема одвоза, нема пара, нема мреже. То није твоја кривица. Ево шта тада:
Преломи.
Не тражимо све одједном. Изабери једну навику и престани с њом — од данас. Једна ствар је довољна за почетак. То већ ради прави домаћин.
За ову тему: „Не прскам по ветру, поред деце ни бунара — а где могу, чупам и малчирам.“
Питања која се стварно постављају
Да ли је глифосат канцероген?
Међународна агенција за истраживање рака (IARC) при Светској здравственој организацији сврстала је 2015. глифосат у групу 2А — „вероватно канцероген за људе“. Регулаторна тела се разликују у процени, али IARC класификација је најцитиранија научна референца и довољан разлог за опрез при руковању (IARC, 2015).
Шта да користим уместо тотал-хербицида у дворишту?
За двориште и башту: чупање и окопавање, малчирање (слама, кора, картон), а за стазе и ивичњаке кључала вода или сирће. Неселективни хербицид у дворишту је као топ на комарца — уништи све, а остаци заврше у земљи и бунару.
Како да се заштитим ако морам да прскам?
Рукавице, маска, дуги рукави и панталоне. Прскај по мирном, облачном времену без ветра, не пред кишу. Држи растојање од бунара, међе и дечјих површина. После — одећа и руке одмах на прање, а третирана површина без деце и животиња бар док се не осуши. Дозирај тачно по упутству — „мало више за сваки случај“ значи више отрова у води, не мање корова.
Извори
- IARC (СЗО) — глифосат, група 2A (2015)
- Nova ekonomija — слободна продаја глифосата у Србији (2021)
- BBC на српском / 021 — „Прскај, нема везе“ (2019)
Ажурирано: 2. јул 2026.. Свака тврдња има извор — ако нађеш грешку, пиши: [email protected].
Ниси ти проблем — навика је
„Браво домаћине“ није спрдња с тобом, него одбрана речи домаћин. Погледај шта та реч заиста значи — и у шта можеш да уђеш већ данас.